Sa piscem Dušanom Pavlovićem razgovaramo o kontroverznoj temi nasilja. Roman Odrastanje koji je izašao kod nas upravo obrađuje ovu temu ali sa vrlo specifičnog ugla.
PUTEVI SU PRELEPI I OPASNI
NR: Pisac naizgled jednostavnog imena i prezimena, takoreći udžbeničkog, a onda sledi tvist: čitaocima će trebati izuzetno mnogo hrabrosti i izdržljivosti da bi pročitali tvoj roman. Frustrirajuće, bizarno, brutalno. Nećemo spojlovati do kraja, ali… Predstavi nam se malo. Studije, profesija, kasnije ćemo o uzorima.
DP: Studirao opštu književnost i teoriju književnosti u Beogradu na Filološkom. Bilo je dosta turbulentno vreme. Po upisu su ukinuli katedru, pa smo imali protest ceo prvi semester, spavanje na faksu, maltretiranje od strane raznih mračnih njuški, itd. Na kraju, uspeli da izguramo da je ne ukinu. Onda se u drugom semestru desilo bombardovanje! Posle toga je bilo mirnije, makar što se tiče spoljnih okolnosti. Na ličnom nivou haos se nastavlja, ali to je valjda deo odrastanja (pun intended). Profesija sam dosta izmenjao, a već duže vreme radim kao urednik i pisac u raznim marketinškim agencijama. Zanimljiva šljaka zato što radimo sa najrizličitijim klijentima, pa su teme raznovrsne. Nikad ne postane repetitivno, kao što to obično biva na poslu.
NR: Naše zapažanje je bilo, odmah “na keca“, da je uočljiv uticaj Manuela Puiga. Međutim, nije! Nisi čitao njegov roman, na koji nas je najviše podsetilo Odrastanje. U pitanju je roman Izdaja Rite Hejvort, ali i Poljubac žene pauka… No, tu jesu Opasne veze. Reci nam više o svojim najdražim lektirama. I onim koje jesu imale uticaja, i naravno – onim koje nisu.
DP: Čitao sam Poljubac žene pauka. To mi jedna od boljih knjiga. Sviđa mi se što Puig stvara u Latinskoj Americi u doba procvata magijskog realizma, a ima potpuno drugačiji stil. Istina je da baš volim Opasne veze. Ne mogu da govorim o uzorima, možda više o stvarima koje mi se sviđaju. Tu su deff: Tomas Man (naročito “kratke” priče), Tolstoj (Ana Karenjina, roman bez greške), Žan Žene, Sofokle, Homer (Ilijada, realno), Bret Iston Elis. Od naših pisaca Dragoslav Mihajlović (Petrijin venac i Kad su cvetale tikve).
NR: Roman je upravo poseban jer progovara o nasilju iz jednog specifičnog ugla: ugla počinioca. Ta agresija – to je bol, nezalečeni bol, potiskivanja, traumatska prošlost. Kako tvoj narator upada u vrtlog nasilja? Kako si ga ti video, zamislio, doživeo najpre? Kako beše ono “Svi me progone. Došla sam da se sakrijem u tvoju glavu.“, rekao je neko…ne sećam se, ali neko iz antičke priče. Ista je priča, samo doba nije mitološko na taj način. Neman nasilja je došla da se smesti u njegovu glavu, Kako?!
DP: Nedostatak ljubavi, odsustvo nežnosti, ledeni svet bez iskrenih osećanja i dete koje luta samo po mraku. On prihvata prvu ruku koja mu se pruža, a to je ruka čudovišta.
NR: Koliko je erotizam važan u književnosti? Erotizam, seksualnost, pornografija? Naravno da je jasno da su pojmovi erotskog i pornografskog različiti, no nekad se dodiruju. Kako je u Odrastanju to zamišljeno?
DP: Seksualnost je ključni deo života, a samim tim i bilo koje umetnosti. E sad, u književnosti (naročito našoj) se često mistifikuje i predstavlja u metaforama. Nisam baš pristalica smernosti ni u životu, ni u umetnosti, pa su u Odrastanju seksualnost i erotizam obrađivani bez uvijanja. E sad, ako to deluje pornografski, jbg.
NR: Kako to junak odrasta ? I odrasta li?
DP: Junak odrasta brutalno, ali svakako ne dosadno. Bez obzira koliko je taj put atipičan, to su njegovi izbori sa kojima mora da živi. Čini mi se da on ipak odraste i (nadam se) shvati greške koje je napravio.
NR: Koliko te vuku margine? Kakve? Kako ti, zapravo i najpre, definišeš margine?
DP: Margina je sve što je izvan glavnog toka i odstupa od opšteprihvaćenih normi. Ako se sad nisam nalupao i margina je stvarno to, onda me jako zanima. Svi ljudi i situacije koji pređu granicu normalnog, u stvari tipičnog ili standardnog, su mi inspirativni. U tome je možda najzanimljiviji odnos između “normalnog” i “marginalnog”. I koliko je lako skrenuti sa “pravog” puta.
NR: Da li je tvoj naslov imao neku alternativu? Koje bi bilo drugo, treće, peto ime?
DP: U opticaju su bili Derište i Odvratno dete.
NR: Dobro, znači Enfant terrible! Sećaš se da kad smo pravili korice, poželeo si da to bude neki otvoreni put. Ja sam (Sofija) htela da bude baš hotel, nekako mi se to uklapalo u moje opsesije “hotelskim romanima“ (Beli hotel, Hotel Savoy, Hotel Berlin, imam i neku austrijsku antologiju gde su sakupljene razne priče te vrste), ali ti si želeo put. Zašto?
DP: Putevi su prelepi i opasni. Možeš da uživaš, ali i da pogineš. Puno je pravila koje moraš da pratiš, a stalno postoji neka potreba da ih prekršiš. Malo je strašno kad shvatiš da i drugi ljudi na putu mogu da imaju iste takve lude ideje.
NR: Možeš li da izdvojiš neki odlomak za naše čitaoce? Po tvom izboru. I po tvojoj meri – relevatnosti za tebe.
DP: Odlomak Istina.
nekim pičkama i plašio se svoje senke. Kad sam te pokupio bio si budala. Nemoj da misliš da
sad nisi. Imaš ti još mnooogo da učiš. Ti bre ne smeš dva koraka sam da napraviš. A, i ne umeš,
brate. Ceo život se kriješ iza tog foto aparata. Ne kažem, dobro ti to ide… to slikanje. Samo nemoj da umisliš da si neki genije. Znaš koliko ima takvih kao ti što znaju da mlate kamerom? Hiljade. Sutra bi’ mogao da nađem još šestoricu. Ti meni ne trebaš ni za šta. Ja sve mogu sam. Ja radim, ti gledaš, debilu. One dve cave su te vozile k’o majmuna. Sećaš se tih droljica? Kako su te jebale u glavu! A, ko te spasio od njih? Znaš ko te spasio od njih. Šta bi ti bio da nisi mene sreo? Pudlica za belosvetske kurve bi bio. Božeee, kako su te one dve zajebavale? Je l’ tebe može svako da jebe u glavu? Izgleda mi da može. Rodila te mama lepog, ali mnogo glupog. Šta se štrecaš? Ne voliš da pominjem kevu? Jaoo, pa ona te najviše sjebala! Tačno se vidi kako te upropastila. Ne moraš ništa da mi kažeš o njoj, sve znam. Ne može ni mama svakog da voli. Pobegla stoka, a? Pa šta će žena i njoj se skurčilo da drži na sisi matorog konja. Rodio si se, lutko, kao teret. A ona šta će? Da se zakopa sa tobom u grob? Ne ide. Htela je slobodu, razumeš? Ne da mazi i pazi nekog pederka do kraja života. A volela je i da popije verovatno. Ili mu ga je davala po gudrovini? Aaaa, to je! Iskusna riba, šta da kažem. Uzme malo radosti, pa zalije alkoholom i ne nervira se kad vidi šta je rodila. Je l’ ćale bio neka pizduljica? Mora biti. Znam ja taj tip kurve. ‘Ajde šta se ljutiš, sve su one kurve. Nema veze što ti je keva. Sad ću da ti objasnim što te šutnula. Zato što si veliki smarač, a i ćale ti je smarač. Obojica ste je opasno smorili i lepo je žena zapalila. Ćaletu mlitav kurac, a ti kao neko kučence ne daš joj mira, stalno bi da se maziš, pa je pratiš okolo. To je pegla! Jesi hteo i da spavaš sa mamom? Naravno da jesi. Mali usrani se plaši mraka. Kapiraš kako je popizdela. Taman uspe da ćaletu digne kitu, eto tebe sa nekim nebuloznim pričama da joj upropastiš veče. Možda ćale i nije bio tako mlitav nego dig’o ruke čovek zbog tebe. Ma znaš i sam da nema većeg spuštača kurca od uplakanog deteta. Sjebao si ih oboje. Možda nisi ti kriv, bio si klinac. A možda i jesi, jebi ga. Mogao si malo više da se trudiš. Ostaneš lepo u svojoj sobi i pustiš i njih da dišu. Daš im malo prostora da žive kao ljudi. A ti kao baksuz, obesio se kevi o vrat i ne daš je. Težak si joj bio. Mislim nije samo ona kriva. I ti si kriv. Vidi, jeste ona bila kreten, ali pored tebe se baš srozala najgore. Sto posto je procvetala kad te se rešila. Našla žena nekog da je trese svaki dan. Zamisli milinu, ustane kad hoće, nema malog gada da odmah nešto traži. Ceo dan ima pred sobom da uživa. Može da se igra sa kitom kad god je raspoložena. Uuuu, mora da se nije skidala s kurca. Bila lepa, je l’ da? Kapiram da jeste. I ti si lep, ali onako ženskasto. Skroz si na nju povukao. Ona mora da ti je bila sve? Si hteo da budeš k’o mama, a? Jesi, jesi, čitam te k’o knjigu, Dečko. Pa si bio zbunjen, pa si se pitao ‘to hotu da budem kao mama, a ne kao tata kad tvi o’tali decaci ‘ote da budu k’o tata. Jesi li se tako tripovao? Sad vidim da ‘oćeš da budeš na mestu kurve ponekad. Jasno je meni šta je posredi. Ne možeš da odrediš da li bi bolje bilo da si se rodio k’o kurvica. Možda bi joj bio manje čudan, pa bi ostala da te lepo vaspita da izrasteš u veliku kurvu. Vidiš, ne znam da ti razrešim tu dilemu. Verovatno bi joj najlakše bilo da se nisi ni rodio. I njoj i ćaletu. Vidi ga sad!? Nema ljutnje. Moraš da čuješ istinu. Kako misliš da postaneš muško ako nećeš da vidiš realnost. Ti bi da živiš u oblacima, a da budeš mudonja. Ne može tako. Ja ti ovo pričam za tvoje dobro. Hoću da te osvestim. Da nema mene ostao bi mala cava. Šta misliš zašto nisi umeo da se uklopiš? Šta me gledaš!? Znam ja da ti je uvek bilo neprijatno sa svima. ‘Alo Dečko, ja sve znam! Ja ti gledam snove kao seriju, bre. Od mene ne možeš ništa da sakriješ. Al’ sve ti pričam da bi’ ti pomog’o da porasteš. Je l’ nećeš više da budeš mala usrana beba? Klimni glavom ako nećeš. Taaako, znači nećeš. Onda, moraš da radiš šta ti kažem. Ja ću da te pretvorim u čoveka. Neće tebe posle da podjebava ko stigne. Ali moraš da me slušaš. Idemo polako, korak po korak. Nije to lak put. Ti imaš taj pičkasti miris, a to može da se oseti. Zato su te svi i jebali u glavu, i keva i ćale i ti drugari što misliš da si ih imao. Aau, ne znaš ti kakvi su ljudi! To samo čeka da nekog sjebe. A, ti se držiš tih krvopija kao budala. Zaboravi na njih. Ne trebaju ti, bre. Pa, ta te keva osakatila, bre, zato ti ne radi kurac kako treba. Mislim, nije ti neki kurac, ali što da ga ne koristiš? I ćale je mogao da do’vati tu ludaču i da joj ne dozvoli da ode. Svaka kurva može da se dresira. Samo me prati i naučićeš kako. Ne kažem, veliki si put prešao. Još ti malo fali. Nego svaki put kad mi se tako raspizdiš, počnem da sumnjam u tvoj potencijal. Nemoj da gubimo vreme, Dečko! Ja se nadam da nisam pogrešio što sam te odabrao u masi takvih vrlo sličnih tebi. Učinilo mi se da možeš da postaneš neko. Ali ne može to pola pola. Moraš ceo da se daš. Zaboravi na ta pravila što su ti ih utuvili u glavu. To, bre, rade samo da prave robove od ljudi. Ne smeš ovako, moraš onako. Ko kaže da ne smeš? Mi možemo šta nam padne na pamet. Vidim ja da ti ne želiš da provedeš život k’o ovca. Ali da bi bio lav moraš malo i da žrtvuješ. Treba da obrišeš iz glave sve te programe što ti ubace na fabričkim podešavanjima. Prave bezmudiće od svakoga, ne moraju i od tebe. A koga zabole koliko kurva ima godina. Za koji mesec postala bi prava drolja. Šta ima da se čeka. Znaš da su u prošlosti žrtvovali prvo decu zato što još nisu postala pravi ljudi. Klinci su bili manje vredni jer je tek trebalo da zasluže svoje mesto u svetu. I što je tebi važnije neko derište nego odrasla kurva? Tu ispadaš licemer. Sve ti je to isto. Nije, bre, važno koliko ostaviš leševa na putu. Bitno je da dođeš do cilja. Znaš li ti da mi možemo da sedimo na vrhu sveta? Ja hoću sigurno, a ti dobro razmisli šta ti je činiti.
Uz mene bi mogao da postaneš opasan lik, ali ne smeš da cmizdriš i ukurvaš se kad bude gusto. A to sam te testirao sa onom malom, samo da znaš. Da vidim kako ćeš da reagujes. Nije ona uopšte takva klinka nego sam te pustio da se tripuješ. Hteo sam da proverim da li si
spreman da i ti savladaš kurvu. Jebi ga, još nisi. Ali brzo ćeš biti. Bukvalno ti samo malo fali. Realno, bilo bi glupo da odustaneš sad, ali ne mogu ja da odradim to umesto tebe. Mislim,
svašta sam za tebe uradio, al’ zadnji korak moraš sam da napraviš. Nemoj, molim te, da me razočaraš. To bi mi jako teško palo. Morao bi da odem da nađem nekog drugog da osvajamo ovaj propali svet zajedno. Ne bi’ da te ostavim samog, znam da bi te to dotuklo, jer gde bi, šta bi onda ti? I ja da te ostavim samo da se rokneš. Znam da ti je i to padalo na pamet dok me nisi sreo. Stvarno mi nije želja da te ostavim, ali ne bi’ imao izbora, jebi ga. Kapiraš me? Od tebe zavisi šta će da se desi, pa ti vidi. Evo, neću da te silim, velika je odluka. Ja moram da palim na par dana, ne znam tačno na koliko. Idem da se vidim sa nekim ljudima, znaš, a ti možeš da razmisliš malo tako sam”, tako mi je govorio Gazda, a ja nisam znao da li da mu verujem.