Lekićev roman izlazi u Italiji i Indiji tokom 2026!

Prvo što bih rekla o ovom romanu: razigrano. I rekla bih: osveženje. I nešto što bih svrstala u top pet dela domaće književne produkcije u poslednjih nekoliko godina. Uzmite roman Put percepcionera odmah i čitajte ga (može i naglas, ja to ponekad radim), jer u njemu Nikola Lekić piše igrajući se, izvodeći jezičke i misaone vratolomije tako da uvek klizi po oštrici pa se vrati: kao smešno je, ali u stvari je tragično i bedno kako su ljudi svojim rođenjem ilegalni i nepoželjni i poniženi i niži od drugih ljudi i ne dozvoljava im se da pređu, da se kreću, da se negde skrase. (…) Ali sve je to život i ova knjiga je baš
životna, puna hrane i strahova (i hranjenja strahova) i razmišljanja, toka svesti jednog od nas („a ja sam smatram da sam sasvim okej tip, nekad Diogen, nekad Leonida, malo depra, malo sportski.“).

***Andrea Popov Miletić, nagrađivana prozna spisateljica

Ova knjiga je prošla toliko ispod radara, baš kao i njeni junaci okupljeni u hostelu za migrante u kojem je narator i recepcioner. Ludo sam se provela čitajući je pre par godina, slučajni smo se se srele sada, nekada ću je sigurno ponovo prelistati.

***Milica Vučković, dobitnica Vitalove nagrade