I ove godine bili smo koordinatori srpskog paviljona na sajmu u Emiratima, ovog puta u Abu Dabiju, kao i 2023.
Sajam nas je angažovao da organizujemo projekat, obezbedili su nam avio kartu i smeštaj: pre svega Sofiji i Vani Dereti, a potom i smeštaj za još 3 koleginice: arabistkinji Dijani Marković, Dunji Cigić Gavrilović iz Prometeja i Jeleni Pržulj iz Platoa.
Naš štand je bio na izuzetno lepom mestu među ostalim international collective booths, na uglu, hala 8, B35. Odmah pored Indijaca, iz neke nacionalne institucije za sajam u Delhiju, koji su nas pozvali da dođemo i tamo – uz besplatni štand i smeštaj u, kako kaže kolega, hotel sa 5 zvezdica.
Hoteli sami po sebi nisu važni ali je i te kako važno, i divno, znati da u polju kulture neko brine o vama, daruje vam udobne uslove za rad, i tako je bilo sa svim fellowship programima – i Rim i Torino i Bolonja i Kairo i Istanbul. Najviše se, međutim, ističu Emirati koji svojom gostoljubivošću prema stranim urednicima nadmašuju sva očekivanja.
Sofiju i Vanu je sačekao marhaba service na aerodromu u Dubaiju, potom ih je vozač odvezao do Abu Dabija, koji je na nekih sat i po udaljenosti.
Štand je uređen odmah sabajle, mora malo arabizama, a kasa je već bila spremna, kao i aparata za kartice, sve o trošku sajma.
Bilo nas je 7: No Rules, Dereta, Čigoja, Knjiga komerc, Portalibris, Plato i Prometej.
Tim je sastavljala Sofija, zato smo mi kao No Rules vrlo ponosni nosioci ovog projekta sa Abu Dabijem, a svako je izabran zbog ponečeg specifičnog što ima da ponudi stranoj publici.
No Rules je imao jedno izdanje na engleskom, to su priče Belgrade Bus Tales, i jako puno ljudi je to tražilo, čitalo, uzimalo, Dereta je pak donela prevode Andrića i Pavića na engleski jezik, što je apsolutni dragulj naše književne scene, zatim je tu bila Knjiga komerc sa Kaporovim delima na engleskom, naravno, jer ko će nas bolje opisati svetu od Kapora, Plato je došao bez engleskih naslova ali sa senzacionalnom knjigom Po zanimanju Ana Miloš, i još nekim, Prometej je upotpunio priču sa istorijskim i lingvističkim temama: paralele između srpskih i turskih poslovica, dinastija Nemanjić, Tvrđava na Dunavu i sl, Portalibris se predstavio sa edicijom Otrgnuto od zaborava, a Čigoja sa par kapitalnih dela naše književnosti na engleskom jeziku (srpske komedije, fantastičke priče, aforizmi).
A sada, poseban separat o volonterima…
Imali smo sreće da naletimo na čudesne ljude, kao i uvek. Naš štand su čuvali, od 9 do 12 Šrilančanin Išan i Indijka Celija, zatim od 12 do 3.30 Nafiza i Nuzba, Indijke iz Emirata, a potom od 3.30 do 6 Džinu koja je takođe iz Indije poreklom ali je rođena u Šardži, i za kraj je štand zatvarala Džihan, Filipinka, koja je dolazila od 6 do 10. Pomagala joj je Safa, Sirijka.
Emirati su melting pot, pravcijati, drugačiji od Londona, u smislu da su to Indijci, Šrilančani, Filipinci, koji i nisu i jesu njihovi. Nisu – jer Emirati ne čine komonvelt, niti imaju svoj komonvelt, a jesu jer su to deca pustinje, ili rođeni tu, ili odrasli tu, ili došli u potragu za srećom.
Dejvid Milar je u svojoj knjizi Ispod pustinje slikovito opisao Dubai, i Emirate uopšte, kao svemirski brod krcat putnicima sa istim ciljem. Ima nešto od toga. Nešto od obećane zemlje.
Posebno je bilo zanimljivo slušati priče, i “prošle“ živote volontera koji su radili sa nama. To je uvek i najdragoceniji momenat.
Kerala, grad na jugu Indije, iznedrio je i Celiju i Džinu. S tim da je Celija katolkinja i nosi portugalsko prezime, a Džinu tradicionalna muslimanka. Otkud Portugalci tamo? Pa Goa i okolina je bila kolonizovana, kao uostalom i deo Emirata oko Zaliva. Džinu je bila opčinjena sa Belgrade Bus Tales, i redovno je kad Sofija dođe na štand prijavljivala nove informacije, listala kataloge, blurbove. Pavić ju je takođe oduševio, po ludilu tema i stila. Rasprodali smo, zahvaljujući njima dvema, Inner side of the wind, Sofijin omiljeni Pavićev roman.
Džihan je nosila pak špansko prezime Suarez, budući sa Filipina, a ispričala nam je da je po baki zapravo baš Španjolka. Njena baka Španjolka, što je automatski tada bila viša klasa, udala se za radnika na hacijendi, čime je navukla gnev cele familije, i odrekli su je se, ali je ona pak živela srećno. Džihan planira da ide u Španiju ovog leta, prvi put. Da traži korene. Planira i Beograd, jer je kupila Kaporovu Magiju Beograda i šerovala bezbroj puta odlomke.
Uigrali su se vrlo brzo kao tim, i štand je bio dinamičan i veseo, uvek. Posetioci su rado dolazili da se isćaskaju sa nama. Kupovali su Andrića, Pavića, Kapora, Nenadove GSP priče, Govorili nam da znaju za Jugoslaviju, da su Naser, Tito i Gandi bili bliski u idejama.
Dolazili su nam na štand svakako i prijatelji, van posetilaca. Tu je bila Fatma el Hatib iz Sidra publishing iz Dubaija, Sara el Hakemi, agentkinja iz Džede, Tamer Said, iz Sharjah book authority agencije, Marwan Mostafa iz Cairo university press, Nopi – Grkinja koju svi volimo, zadužena sa solunski sajam, koleginica sa Filipinskog nacionalnog štanda (da, kupila je i ona Bus tales, i Kapora!), devojke iz Uhibbooks, izdavačke kuće opet iz Dubaija, urednik kuvajtske kuće Majarrah, Abdulmalik.
Abdulmalik nam je i doneo omansku alvu, koju smo posle svi delili. Vrlo važan momenat: omanska alva! Čudna, želatinasta, kao da sadrži i urme i smokve. Služili su karak i kafu, za sve štandove besplatno.
Šta još da kažemo?
Vidimo se na jesen u Šardži!