Ako ste u potrazi za dobrim engleskim humorom, nikako ne smete da propustite Frederika Marijata!
RADNJA I STIL
Priča se odvija u salonskom ambijentu jedne britanske kuće, a obrađuje politički uvek aktuelnu temu obmanjivanja naroda, lažiranja putovanja, preuveličavanja sreće i bola, ljubavnih romana, pomodarstva i spisateljske sujete. Marijatov britki i brutalni humor izaziva na mahove i glasan smeh, pa će vam za potpuno čitanje ove knjige možda trebati osamljenost i izolacija.
Ovaj engleski pomorski kapetan, inače saborac Čarlsa Dikensa, autor više avanturističkih romana, drži pažnju čitaoca od početka do kraja urnebesnim obrtima, opisima i uputstvima kako napisati roman, koja Ansar daje Barnstejplu, beskrupulozno i bespoštedno želeći da zajedno prevare čitaoce. Ove dve nevelike knjige instant popravljaju raspoloženje, već na prvim stranicama!
Ansaru anonimni naručilac najpre daje zadatak da napiše putopis o obalama Rajne gde nikad nije bio, i on ne u velikom problemu a treba mu novac, za šta Barnstejpl ima sjajno rešenje.
ODLOMCI IZ DELA
Pogledajte samo ovaj sumanuti dijalog:
ANSAR: Ipak, pređimo na posao — dao mi je novi nalog — Putovanja duž Rajne, u dva toma, veliki oktav, godine 18… No, Barnstejple, šta nam je činiti?
BARNSTEJPL: Da ga napišete, svakako.
ANSAR: Ali znate dobro da ja u životu nisam kročio van Engleske.
BARNSTEJPL: Nema veze, napišite.
ANSAR: Da, lako je reći „napišite“; ali kako ću ga, dovraga, napisati? Da pišem o stvarima koje nikad nisam video — da raspredam o događajima koji se nisu nikad dogodili — da opisujem vidike o kojima ni predstave nemam — da putujem poštanskom kočijom u svojoj staroj fotelji. Lepo je reći „napišite“, ali recite mi kako.
Potom mu drugi naručilac traži da napiše i roman…
ANSAR: Ali pretpostavimo da čitaoci nikada nisu videli to što se opisuje?
BARNSTEJPL: Pa onda će biti beznačajno da li je opis tačan ili ne.
ANSAR: Skinuli ste mi teret sa srca, ali još uvek ne osećam olakšanje. Uposlen sam da opskrbim K-a sa pomodnim romanom.
BARNSTEJPL: Šta podrazumevate pod tim pomodan roman?
ANSAR: Odista je teško reći. Njegove su odredbe bile da to mora biti „pomodan roman u tri toma, a da svaki tom ima barem trista stranica.“
Više je nego jasno da Marijat kritikuje društvo koje je zavisno od trendova, tada u 19.veku kao i dan-danas, pa tako ovo delo ne može zastareti uprkos skoro dva veka koja nas dele.
Obe ove knjige definitivno će brzo postati jedne od najzabavnijih knjiga koju ste ikad pročitali jer kako odmiču dijalozi umnožavaju se preokreti kakve ne očekujete, sve dublje i dublje izvrgivanje ruglu svega i svačega i sve smehotresniji ishod… Uputstva kako napisati roman, ljubavnu, lažni putopis, omanji traktat o piscima i pisanju – gde se ismeva spisateljska sujeta, što je tek zasebna tema za blogovanje.
Na mahove Marijatov ambijent podseća na razgovore u romanu Slika Dorijana Greja Oskara Vajlda, na mahove na Hakslija, ali i na Volterovog Kandida, pa samim tim i na našeg Steriju i njegov Roman bez romana.
Kako priča odmiče, situacija se zahuktava i Barnstejpl se raspomamljuje, dok Ansar polako ,,leže na rudu’’ i čini sve što mu je zadato, vrlo predano i posvećeno tragajući za načinima da obmane čitaoce. Do te mere je uznapredovao u toj misiji da čak i sam izmišlja neverovatne situacije i kićenje događaja koji se nisu desili.
Recimo, ovu!
ANSAR: Barnstejple, imam takvu junakinju – takvu ljubav – nikada nije videla svog dragog, pa mu je ipak toliko odana, i zbog njega je propatila više nego što bi ma koji smrtnik mogao
podneti.
BARNSTEJPL: Većina junakinja tako pati.
ANSAR: Tri ili četiri godine držao sam je po raznim tamnicama na belom hlebu i sa slomljenim krčagom
za vodu – izgladnjivana je do ivice smrti – mesecima
i mesecima je ležala na mokroj slami – imala je dve upale mozga – pet puta je bila u opasnosti da je obeščaste, i uvek bi podigla sa zemlje, ili bi pronašla u opasaču svog besramnog obeščašćivača štilet, koji bi im zarivala u srca, i oni bi izdisali u ropcu ili u tišini.
BARNSTEJPL: Izvanredno! I naravno uvek izlazi iz svoje tamnice sveža, ljupka, prekrasna, čista, divna i nepromenjena.
Ali šalu na stranu, ovo jesu uputstva kako napisati roman koji će rasprodati tiraž i opskrbiti mase čitalaca baš onim što oni žele da pročitaju.
KO JE MISTERIOZNI KLASIK HUMORA, FREDERIK MARIJAT?
Marijat je bio oficir britanske Kraljevske mornarice, jedan od pionira nautičke proze, posebno poznat po svom poluautobiografskom romanu Pomorski kadet Džek Izi, kao i po razvijanju jednog od sistema pomorskih signalnih zastavica („Marijatov kôd“). Prvi roman, Pomorski oficir – scene iz života i dogodovština Frenka Mildmeja objavio je 1829. godine, a najveću slavu postigao je s Pomorskim kadetom Džekom Izijem 1836. godine.
Članke iz časopisa Mitropoliten, koji je uređivao jedno vreme, uključujući zabeleške i opservacije o kulturi svog vremena, objavio je u zborniku tekstova Olla podrida (1840), odakle smo mi izvukli i ova upustva o pisanju romana.
Nakon putovanja po SAD-u, objavio je Američki dnevnik (1839) u kom je izneo kritiku američkog društva i kulture, iako je inače po majci bio Amerikanac kao i kontroverzna autorka Rene Vivijen. Nezadovoljstvo nepovoljnim komentarima u Dnevniku izazvalo je spaljivanje knjige i Marijatovog kipa.
U gotičkom romanu Fantomski brod (1839), Marijat je obradio legendu o letećem Holanđaninu, a u jednoj od pripovedaka u tom romanu opisao je i prvog ženskog vukodlaka u književnosti.
MARIJAT KOD NAS
Prvi prevodi njegovih dela kod nas izašli su početkom XX veka u čuvenom izdavaštvu Savić i komp, 1906. godine, a njegov roman Koralno ostrvo izašao je 1931. kod Gece Kona. Potom su izlazili i drugi njegovi avanturistički romani, u jugoslovenskom periodu, uglavnom 50-ih godina. Od 80-ih godina više niko nije izdavao ništa od ovog istinski genijalnog i neobičnog autora, pravog neotkrivenog klasika.
Mi smo bili prvi izdavač koji je objavilo Marijatove humorističke zapise, na koje smo slučajno naišli prilikom jedne posete Madridu (knjižara Olor de la lluvia, ili Miris kiše, knjižica je stajala tik uz kasu, izvrsna za čitanje u avionu!).
Instagram kritičarka – profil @knjigaliste – istakla je izuzetno kvalitetan prevod našeg urednika Vladimira Živanovića, sa čime se i mi slažemo.
Obe knjige možete naći na linkovima https://norulespublishing.com/product/kako-napisati-ljubavni-roman-o-piscima-i-pisanju/ i https://norulespublishing.com/product/kako-napisati-lazni-putopis/ a o Marijatu možete se dalje informisati i na Vikipedija
Prijavite se na našu newsletter listu i budite u toku sa novim zanimljivim tekstovima!