,,И сутра ће бити помрчина. То је добро. Месечина баца сенку. Сенка скреће пажњу. Месец је више пута посла мени кварио…“
U našem izdanju ove godine pojavio se i prvi srpski kriminalistički roman, Ponoć ili Grozno ubistvo na Dorćolu. Napisao ga je Tasa Milenković, školovani policajac, davne 1896.godine.
Roman je neverovatno uzbudljiv na svim nivoima. Najpre jer ovo nije običan krimi roman, ovo je čitava studija o životu toga doba u Beogradu i Srbiji.
Ovo je roman o korupciji, krijumčarenju, krađama, nemoralu, nesavesnom radu sudskih i policijskih organa, pravima žena, izgledu beogradskih kvartova i njihovom razvoju, uobličn na oko 250 stranica.
RADNJA I STIL
Sve počinje u trošnom kućerku na Paliluli kod gatare Stane, poznate i u višim prestoničkim krugovima.
Gena, opasni lopov i ubica rodom iz Banata (kao i sama Stana), povezan je sa njom i čitalac već spočetka sve vreme oseća mračnu, napetu atmosferu tokom njihovog razgovora iako tema ne deluje ozbiljno na prvu.
Tu su i drugi bitni junaci, poput Jola kafedžije – jataka, Mare Zemunkinje koja je sa njim u uroti, mnoštva razbojnika, izgrednika, kesaroša, tu je lepa, nedužna Katinka i nesrećni piljar Spasoje, koji biva ubijen.
Ova proza se čita u dahu, iako sadrži mnoštvo zanimljivih istorijskih zapažanja, ali i konkretnih saveta i uputstava kako prepoznati lopova, kako poslagati dokaze i sl.
Centralna tema je ubistvo junaka Spasoja bakalina, koga Gena mučki lišava života. Međutim, tu se ne završava misterija.
Nekoliko bočnih zlodela se takođe pominju: ubijen činovnik s Vračara, potom Đole bakalin na Velikoj pijaci, poharan dućan Stanka Dugalića u Vasinoj. U Beogradu se dešavalo na hiljade krivičnih dela dnevno, tvrdi autor.
Autor u jednom momentu daje i detaljnu analizu kako bi istraga trebalo da bude vođena, pošto je policijski organi u romanu ne vode adekvatno i zato ne nalaze ubice.
Posebno je lepo iskustvo čitati jedan stari roman, pisan vrlo razumljivim jezikom a opet pun starih reči: auzlog – izlog, pismena – slova, pensionar – penzioner, restoracija – restoran, stoski čaršav – stoljnjak.
Naučićete mnogo starih srpskih reči, neke od njih sigurno niste nikada čuli (kao npr. šiljbočiti), a jasne su iz konteksta!
KRITIKA POLICIJE
Tasin roman potvrđuje opis Beograda koji je 1907. dao španski pisac Blasko Ibanjez:
,,Izašli smo iz prave Evrope. Na dalje je nemoguće putovati, ni kretati se, a da vam neko svaki čas ne traži pasoš, da odgovarate na pregršt pitanja policajcima koje ne razumete i koji vas ne razumeju. Počinje Orijent.
(…)
U Evropi nema grada sa više žandara. Ima nebrojano mnogo sveštenika, a na ulicama se vidi više vidi vojnika u Srbiji nego u Nemačkoj.“
Uporedite ovaj opis sa onim iz romana Grozno ubistvo na Dorćolu:
Када није могао наћи места, уписао се, вели у џандаре… Тај ти, јадник, не зна ни људе ни места. – Сигурна власт, – додаде Земункиња. На то се сви троје осмехнуше.
O propustima policije i države, autor predlaže mere protiv razbojnika i lopova:
NEJEDNAKOST PRED ZAKONOM
Tasa Milenković navodi da je nakon ubistva piljara Spasoja obnarodovano više udarnih vesti za taj dan, ali da su u fokusu bile privilegovane ličnosti, protežirane na neki način, što izaziva ogročenje:
,,да се је Н… састајао са С… да је овај рођак Карађорђевића, да често прелази у Земун, да оданде шаље писма, после, да су два Руса дошла и одсела у хотелу „Паризу“, да је један Црногорац одсео у Балкану; и најзад, додао је управитељ готово нечујно, да је јутрос нађен заклан некакав пиљар на Дорћолу… Пажња с највишега места задржала се само на три тачке рапорта: на рођака Карађорђевића, на она два Руса и онога Црногорца… Помен о сиромаху Спасоју пао је нечујно…“
Bezvlašće i nepravda harali su Srbijom, kao i hajdučija, čak i u glavnom gradu, u pokušaju da se modernizuje i postane jevropski.
Junakinji lepoj Katinki sudi se surovo, po naredbi oca njenog bivšeg momka, koji se nije slagao s njihovom vezom, i iz čiste osionosti napisao upravitelju pismo da je sklone. Ona biva okrivljena, kaže autor, samo zato što je žena i jer se zakoni prave samo za bogataše.
PRAZNOVERJE I POPOVI
Baba Stana, gatara koju smo već spominjali, proriče Spasoju sjajnu sudbinu – što se, naravno, okončava njegovim ubistvom.
Ipak, nju su slepo slušali čak i u višim krugovima, dolazili kod nje i plaćali bogato a protiv nje niko nije smeo da svedoči na sudu. Neke od praznoverica smo izneli u tekstu Iz starih beležnica: spiritizam u Beogradu i Srbiji a baba Stana pak savetuje sledeće:
– Када те послуже кавом, не узимај прву шољу са послужавника…
– Што?
– Не ваља…
– Него?
– Узми другу, трећу…
– Али, ако је само једна?
– Онда кажи да не пијеш каву, да те глава боли… Измисли ма шта…
– А зашто?
– Зато – што не ваља…
– Којешта…
– Тако исто, када те послуже „слатким“, вином, пивом, не узимај прву чашу с десне стране послужавника…
– Него?
– Из средине, или с левог краја…
– Ама зашто све то?
– Не ваља, кад ти кажем…
Vratimo se kratko na opis Blaska Ibanjeza gde kaže da je popova i vonjika previše po gradu.
Ima i Tasa Milenković opasku na tu temu. Mnoge teme toga doba je dotakao i opisao, a jedna od najčudnijih je uspon hrišćanske frakcije nazareni.
Međutim, duhovito zapaža autor:
,,А наше жалосно свештенство ништа не ради. Попови су напустили цркву па се размилили по партијама и ударили у спекулације…
Ко је имао прилике да слуша говоре назарена, а по том да чује кафанске разговоре и новинарске препирке наших попова чак и владика – тај се, хтео не хтео, мора поклонити оној моралној величини назарена…“
BEOGRADSKE KUĆE
Uređenje beogradskih kuća uvek je zanimalo sve ljubitelje istorije grada.
Usputno, autor odgovara i na ta pitanja, pa spominje da junaci piju Vajfertovo pivo, da su na zidovima kuća popularne slike tirolskih Alpa, da Spasoje nosi tursko odelo (spram nemačkog koje nosi Gena, poreklom Banaćanin), itd.
U svom drugom romanu, Deca robijaši, Tasa objašnjava ko pije čaj: samo najniži i najviši slojevi, najniži – kuvani šećer, a najviši onaj pravi čaj.
Kafane su bile svakako stecišta svakakvih radnji i razmena, pa i u romanu Deca robijaši imamo pandan Jolu kafedžiji u Đoletu kafedžiiji koji takođe krije razbojnike.
U romanu možemo doživeti grad kakav je bio davno u prošlosti, pre svega preko konkretnih mesta koje autor pominje.
To su kafane Kasina, Proleće, Srpska kruna, Dva goluba, kod Zlatnog krsta, kod Orla, neke manje poznate: Žirovni venac, kod Puža, kod Lisice…
Ulice koje svi prepoznajemo: Beogradska, Timočka, Višnjićeva, Dušanova, Hilandarska, kvartovi: Palilula, Čubura, Čukarica, Vračar, Zeleni venac, Englezovac. Vidinj-kapija.
OPIS DORĆOLA
Dorćol je, kaže Nušić, sav od tradicije, za razliku od Palilule koja je pravo predgrađe.
Baba Stana daje jedan lep opis suštine kvarta, vremenskih dimenzija:
,,Иза леђа ти је пиринчана. Шта ти само овде није бивало… Колико има туна покопаних људи. И броја им се не зна… Сваки ти је крај овде, на Дорћолу, пун мртваца… Где чукнеш мотиком – испадне ти по која кост човечија…“
Međutim, socijalni status stanovnika, barem u to doba, bio je nepovoljniji nego na Terazijama.
Autor Dorćol suprostavlja najpre Terazijama, a potom ih sve zajedno suprostavlja Englezovcu, kvartu koji se tek razvijao.
,,Дорћол је сасвим опустео. Савамала пуста. За последњих петнаест година нема тамо ниједне нове куће. Усред Кнез-Михаилове улице има празних плацева. На Теразијама, на најживљем месту, још стрче страћаре, из којих на улицу избијају ашчијски гасови.“