Mlade srpske prevoditeljke Marija Jovanović i Olga Divjak, diplomirane arabistkinje, govorile su za Al-Riyadh, saudijske novine, o projektu prevođenja knjiga sa arapskog na srpski jezik, upravo za našu izdavačku kuću.
One su za vas pripremile prevod knjige priča Poslednji Indijanac, koja će uskoro izaći, a koja predstavlja prvu saudijsku knjigu na srpskom jeziku.
Razgovor je vodila naša saradnica i prijateljica naše kuće, Dalal, agentkinja agencije Kalemat, preko koje smo uspeli da dobijemo i podršku Ministarstva kulture Saudijske Arabije za ovu i druge knjige.
- Zbog čega je važno prevođenje arapske književnosti na srpski jezik?
Marija: Arapska književnost je književnost koja miluje našu dušu i srce kroz reči koje putuju sa arapskog na srpski jezik i njeno prevođenje omogućava da veličanstvena arapska dela žive večno. Pored toga, prevođenje otvara vrata jednog novog sveta i pruža ljudima priliku da otkriju nove horizonte. Takođe, jako sam srećna jer sam imala priliku da pročitam mnogobrojna arapska dela i tako postepeno pratim razvoj arapske književnosti od predislamskog perioda pa sve do danas.
- Navedite neke od poteškoća sa kojima ste se susreli tokom prevođenja ove knjige.
Marija: Uopšte, prevođenje predstavlja veliki izazov jer zahteva određene veštine i strpljenje. Piščev stil je bio veoma jasan i razumljiv, međutim najveći izazov bio je očuvati njegovog jedinstven stil, a istovremeno izbeći doslovan prevod.
- Na koji način jedan srpski prevodilac može da olakša prevođenje arapske odnosno zalivske književnosti?
Marija: Kako bih što bolje odgovorila na ovo pitanje dozvolite mi da opišem svoj put. Najpre sam četiri godine posvetila predanom izučavanju arapskog jezika, ali bitno je znati da prevođenje ne predstavlja samo poznavanje gramatike već i istorije, kulture i književnosti. Tokom studija, od velikog značaja za mene bili su časovi prevođenja te sam neizmerno sam zahvalna svim profesorima na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri za orijentalistiku koji su mi pružili neprocenjivo znanje. Isto tako sam zahvalna i svom prijatelju Omeru iz Egipta koji mi je pomogao da upotpunim sliku o arapskom svetu. Sve ovo pomoglo mi je da steknem neophodne prevodilačke veštine. Ali ipak, ovde se učenje ne završava jer kako mi volimo da kažemo čovek se uči dok je živ.
- Kako se osećate kao deo saudijskog prevodilačkog projekta?
Marija: Za mene je učestvovanje u saudijskom projektu najpre ostvarenje sna i velika čast jer ova knjiga predstavlja prvu zbirku kratkih priča prevedenih iz saudijske književnosti. Takođe ovom prilikom, želela bih da se zahvalim profesorki Dragani koja je prepoznala naš potencijal zatim i izdavačkim kućama No Rules i Kalemat jer su verovali u nas, kao i mojoj dragoj Olgi bez čijih izuzetnih prevodilačkih veština ovaj projekat ne bih mogla da zamislim.
- Šta Vam se dopada u ovoj knjizi?
Marija: Ove priče mi se dopadaju jer se pre svega razlikuju po strukturi i sadržaju od ostalih kratkih priča koje sam do sada čitala. Ono što me fascinira ovde jeste piščeva moć opažanja i koji svaku priču oslikava do najsitnijih detalja mešajući maštu i realizam.
- Imate li poruku za one koji bi želeli da se otisnu u prevođenje arapske književnosti?
Marija: Naravno i želela bih da kažem svakome ko bi u budućnosti želeo da se bavi prevođenjem da se ne plaši i da se upusti u ovu avanturu. Prevođenje je jedno divno iskustvo i prilika da se upoznaju divni ljudi. Uzgred, želela bih da se zahvalim našoj dragoj prijateljici Dalal koju smo upoznale zahvaljujući ovom projektu.
Olga
- Koji je značaj prevođenja zbirke priča Poslednji indijanac?
Olga: Značaj prevođenja ove zbirke priča leži u tome što je ovo prva saudijska zbirka kratkih priča prevedena na srpski jezik. Knjiga će pronaći svoj put do srca srpskih čitalaca, a pisac, doktor Tarik el Džarid, će njome probuditi radoznalost i interesovanje srpske publike za arapskom književnošću, posebno za saudijskom.
- Koje su sličnosti i razlike između arapske i srpske književnosti?
Olga: Kniževnost je ogledalo jednog društva budući da odražava njegove probleme, mentalitet, tradicije i uverenja. Različite političke i istorijske okolnosti uticale su na razvoj pomenutih književnosti, a osim toga, oblikovala su ih i preplitanja i interakcije sa različitim susednim civilizacijama i kulturama. Dok je srpska književnosti bila pod jakim uticajem Zapada, Arapi u određenoj meri počinju da potpadaju pod uticaj zapadne književnosti tek krajem 19. veka, tokom perioda nahde.
- Kakav je osećaj biti deo projekta koji se bavi saudijskom književnošću?
Olga: Iskreno, osećaj je neopisiv. Beskrajno sam zahvalna i velika mi je čast da budem deo ovog projekta i omogućim da se prevaziđu jezičke barijere pa da ovaj maleni dragulj na velikoj saudijskoj književnoj kruni bude dostupan čitaocima u mojoj zemlji na maternjem jeziku. Iskoristiću ovu priliku da se pre svega zahvalim našoj dragoj profesorki Dragani Đorđević koja nas je uvela u svet prevođenja i uvek nas podržavala, piscu Tariku el Džaredu na velikodušnoj pomoći prilikom prevođenja, izdavačkoj kući No Rules i vlasnici Sofiji Živković koja je verovala u nas i na kraju, mojoj dragoj Mariji, koja je dala posebnu čar ovom iskustvu i bez koje ono ne bi bilo isto.
- Šta Vam se dopalo u ovoj knjizi?
Olga: Knjiga mi je privukla pažnju čim sam pročitala njen naslov i odmah me je zaintrigiralo kakve priče njene stranice kriju. Oduševila me je piščeva mašta i sposobnost da iskaže složene, duboke ideje i misli jednostavnim stilom i uz malo reči, predajući se metaforama kao moćnom izražajnom sredstvu. Ona skriva poruke koje će podstaći čitaoca na razmišljanje, dok se poigrava sa njegovim osećanjima.
- Šta biste rekli nekome ko se plaši da se odvaži da uči arapski jezik?
Olga: Svaki jezik je težak na svoj način, ali to ne treba da bude razlog za strah. Važno je shvatiti da proces učenja jednog jezika predstavlja večno putovanje na koje se upuštate. Kada odlučite da učite arapski jezik, vi se ne upoznajete samo sa osobenostima jezika, već i sa arapskom kulturom, književnošću, istorijom, tradicijom, zapravo, sa svim aspektima života u arapskom svetu budući da ih jezik celokupno prožima. Može vas uplašiti saznanje da u arapskom jeziku postoji diglosija ili zbuniti pitanje od čega treba krenuti – od književnog jezika ili nekog dijalekta. Upravo se u tom paralelnom postojanju i upotrebi dva jezička varijteta kriju lepota i bogatstvo arapskog jezika. Savet koji vam upućujem na osnovu svog iskustva jeste da ne bežite od književnog jezika. On je, po mom mišljenju, prvi korak na ovom putovanju i temelj na kojem vremenom, kroz učenje, gradite svoju kulu jezičkih znanja i veština i pruža dobar osnov za učenje dijalekata ma koji da izaberete, a osim toga je i most koji povezuje sve Arape i pomaže im da međusobno komuniciraju i razumeju se. Sigurna sam da ćete se zaljubiti u arapski jezik na prvo slušanje nekog pesničkog stiha, ajeta iz Kurana ili na prvi susret sa arapskim pismom koje je umetnost samo po sebi.
- Kako će srpski čitaoci prihvatiti ovu zbirku kratkih priča?
Olga: Smatram da će je prihvatiti otvorenih umova i srca, te da će delo pronaći svoje mesto na policama zadovoljne srpske čitalačke publike. Sa druge strane, pokazaće bogatsvo saudijske književnosti i njenu otvorenost za moderne ideje i teme i tako zasigurno predstaviti Saudijsku Arabiju u lepšem svetlu i promeniti utisak čitalaca ovog podneblja o njoj.