Ova 2023. godina nam je bila književno vrlo burna, u najlepšem smislu reči.
U ovom tekstu odlučili smo da sa vama, umesto opširnih Fejszbuk postova, podelimo opširni blog post (što mu dođe na isto?)…
Nove knjige koje smo objavili i koje nas čekaju početkom 2024.
Da se ne ishitravamo ponovo: početkom i do sredine 2024. Preciznije.
Dosta posla, dosta projekata, dosta putovanja. Dosta nepredvidivih situacija i okolnosti. A najviše onih jačih od nas samih, koje su i najbolje.
Burn out kojim se svi “hvale“ svakako je zadesio i nas, i to ne jednom, pa ste možda imali utisak da se razvlačimo, odlažemo, kasnimo… Da, jesmo kasnili, to stoji, ali ne iz nemara. Posebno ne iz neljubavi prema našim autorima i čitaocima.
Krenućemo najpre od domaćih izdanja.
Za novosadski sajam u martu 2023. pripremili smo prvi srpski kriminalistički roman (Grozno ubistvo na Dorćolu Tase Milenkovića) i drugi deo satire Frederika Marijata Kako napisati ljubavni roman / O piscima i pisanju.
Marijat je inače bukvalno i doslovno engleski klasik na pola puta između Sviftovih Uputstava posluzi i Tekerijeve Knjige o snobovima. I o njemu imamo zaseban blog post, izvolite.
Izbunarili smo Tasina pisanija zahvaljujući drugarici Bojani Antonić, koja radi u biblioteci na Filološkom fakultetu. (zahvaljujući njoj izašla je i Leposava Mijušković, Priče od duši) U knjizi Dorćolski kvart, koji nam je poklonila štamparije 3D+ (najjače štamparije u gradu, najodaniji ortaci i profesionalci Anka i Ivan!) pronašli smo podatak da je Tasa okončao svoj život baš na Dorćolu u Jovanovoj 51.
Ovaj, prvi krimić, iz 1896. bio je najupadljiviji. O tome smo više pisali na zasebnom blog postu, da se ne ponavljamo…
Objavili smo tada i Draganine Čekaonice! Da!
Pa vi ne možete da zamislite kakva je to luda knjiga. Knjiga od 14 priča U čekaonicama (istorija ženskih mentalnih poremećaja) predstavlja zaista štivo koje svaka žena treba da pročita. I ne samo žene. Pisana je virtuozno, autorka smenjuje tonove, stilske registre, dijalekte, ton naracije, a o galeriji junakinja da i ne govorimo.
Mnogo promocija (snimljenih i objavljenih na našem Instagramu: @norules_izdavastvo), mnogo pozitivnih kritičkih osvrta, mnogo magije. I jedan zaseban blog post kod nas.
Imali smo i jedan vrlo poetski roman Marine Perić: Sunce nas produbilo. Nije u stihu, ali i jeste. Prelaman je kao da je stih, poravnanje je bilo takvo, a i stilski je poetično. Opisana je ljubav prema periferiji grada. Beograda.
Ovaj roman prepoznali su i magazin Before After i Beopolis, kultna knjižara – i više od knjižare, to je mesto najsladokusačkijih susreta u književnosti. Prepoznao ju je i festival koji organizuje DKSG i Festival romanopisaca gde će Marina biti gost 2024.
Jedna zanimljiva autorka, inače pravnica i DJ u slobodno vreme, objavila je svoje pesme kod nas. Minu Poznanović sigurno mnogi znaju preko muzike, no ovog puta je bila pesnikinja. Insistirala je da crteži budu “naivni“, tj. njeni, lični, privatni, prihvatili smo to i izašla je Klackalica.
Od naših No Rules žena 2023 tu su dakle bile već pomenute Dragana V. Todoreskov, Marina Perić, Mina Poznanović, ali nikako ne smemo da zaboravimo Jelenu Paligorić Sinkević! Pobednicu našeg konkursa za najbolji rukopis.
Jelenina knjiga Dečaci neće nositi oružje aktuelnija je nego ikad – nažalost – i priređeno je javno čitanje.
Od “muške ekipe“ našeg malog komjunitija tu je bila najpre prozna knjiga Nenada Milenkovića Panića, kome smo ranije već objavili čuvene GSP zapise, a sada novu knjigu kratkih priča lociranu u gročanskoj čaršiji, prožetu melanholijom i, kako volimo da kažemo, sačinjenu iz elemenata Dunava. (tako se i zove: Iz elemenata)
Onda je došao Nenad Baraković sa romanom Luzergrad uživo (koji je svojevrsna dopuna i razrada njegovih Besparačkih priča).Autor je dao brojne intervjue, među kojima u listu Buka i Pobjedi. Svi smo mi pomalo Luzegrađani. Čitajte Baru.
Pa zatim, roman Odrastanje Dušana Pavlovića. Bizaran, eksplicitan, brutalan. Ne beži od efekta šoka, naturalizma i hororičnosti.
Na kraju godine objavili smo Zvuke ulica, putopis o Šenženu Dušana Crkvenjakova. Realni život ove metropole. Unutra u knjizi, utkan je i QR kod gde možete preslušati njegov audio snimak ovih bučnih ulica. Videćete u PDF odlomku na sajtu.
Kao ljubitelji poezije, posebno smo uživali u knjizi Tragovi kočenja Marka Stalevskog.
Jer “nepremostive razlike su najdosadnija smrt“. Uistinu. Pročitajte Markovu poeziju, jedan doktor astrofizike koji je putovao od Čilea do Japana svašta nešto ima da vam kaže.
…
Za početak 2024. ostavili smo, da štamparka ne bi zbog nas preživljavala burn out nebrojani broj puta, romane Četvrt Miloša Petrovića, Episodium depressivum Ivana Potića, Obične ljude Tina Deželića, Subotičku na(ra)ciju Janoša Sekereša, roman Koloplet Nenada Ljubanovića, poeziju Gorana Lončarevića i roman Rejkjavik Milene Babić.
Posle ove ture sledi ostatak izdavačkog plana, oličenog u neobičnom kriminalističkom romanu Ivana Stankovića Zuckerowa Zlokobna rukovet, domaća verzija Call me by your name autora Miloša Perišića – totalno lirski roman pod nazivom Opatija Svetog Vartolomeja, roman Hostel Orange Nikole Lekića… i jedan potpuno uvrnuti roman Ivane Radojčić. Za sada toliko. Bar što se tiče javnog odavanja tajni.
Javili su nam se neki posebni ljudi, poput Predraga Crnkovića, autora – nama jednog od najdražih – romana Uvod u srpsku književnost i prevodioca sa danskog.
Javili su nam se čitaoci, potencijalni saradnici, knjigoljubitelji. To je suština radosti naše 2023.
A strani elementi? Da ne zaboravimo prevode…
Početkom 2024. izlaze tri švajcarska autora: kontroverznu cirišku Anemari Švarcenbah, i savremene Italijane iz Tesina Masima Đecija i Matea Teracagija.
Pre njih, ili paralelno s njima, kineski klasik Lu Sjun i eseji O klasnom u književnosti i britanski putopisac Dejvid Milar koji je napisao najneverovatniju knjigu o Emiratima, raskrinkavši istoriju: Ispod pustinje (drevni emiratski gradovi kojih više nema).
Promenićete mišljenje o ovom delu sveta, koji se smatra novim, a koji je bio tranzitna zona između Indije i Bliskog Istoka i krije raznorazne tragove ispod peska. Knjiga će izaći i na arapskom, u izdanju Sidra publishing iz Dubaija, a prava je prodala lično Sofija svojoj emiratskog prijateljici Fatmi. Kismet! Maktub! Kako god: mašala.
Izlazi i belgijska autorka Ženevijev Dama i priče Ako pređeš obalu, u prevodu Dejana Acovića (sećate ga se – on je prevodio Rene Vivijen za nas, a posle je za jednu drugu knjigu dobio Đurića!).
Izlazi Borhes. Februar. Borhes! Njegova predavanja o engleskoj književnosti.
Potom sledi turski autor lirskih priča Tišina. I neki divni saudijski, omanski i emiratski autori, takođe.
Spremamo poslasticu sa Tajvana – lirski roman Klavirštimer, u prevodu Vladimira Živanovića (To je onaj lik koji se pojavljuje svugde na promocijama, prevodi sa kineskog i engleskog – preveo za nas Pesoin Lisabon i oba Marijata, a radi kao šef kvaliteta u auto industriji. )
Ove godine podržali su nas Belgija, Traduki, Emirati, Katar, Saudijska Arabija, Tajvan.
Sofiju su ugostili par dana na fellowship programu u Rimu na sajmu knjiga.
Bili smo koordinatori štanda Srbije na sedmodnevnom sajmu knjiga u Abu Dabiju u maju, sa kolegama iz Geopoetike, Korneta, Čigoje, Partizanske knjige. Bićemo, sva je prilika, i naredne, ali u Šardži.
P.S. Najviše nas je služila minika, i njoj se obaška zahvaljujemo. (Sofijin austrijsko-britanski višestruko polovni, višestruko božanstveni auto, kojim prevozimo sve i na čijoj šoferšajbni reklamiramo knjige. Stigao je do Opatije, Trsta, Sentandereje, Arada, Erdelja, i drugih srednjoevropskih lepota.)
Nagledali ste se minikinih fotki na Fejsu, pa ih nećemo i ovde prilagati!
Srećni praznici!