,,Izgubljen u selenitnom pesku ja sam
bela vetrom sečena pojedinačnost
eksplozijom sečen prostor, ti i ti
niste tu, vaši razgovori u mom telu
još uvek me vuku u podzemni svet
koji nijedan smrtnik ne napušta nepromenjen.
Stotinu dana u Hadu
pre nego ijedan heroj dođe.
Uzdah. Šuplji mračni životi
uvek bi vodili prema Itaci
uvek domu, ali ne, mi izneveravamo
cilj za strahopoštovanje, ljubav što nadvisi
srećni kraj bajke. Ne, mi proričemo iz
zvezda, karata, kostiju
ali nikad tela kablove, proživljene
kroz glupavi scenario rijaliti TV-a.
Ja sam izgubljen u pustinji ovih 40 godina
iako znam pravi put.,,
isečak iz rukopisa
