Opatija Svetog Vartolomeja

Nakon traumatičnog raskida, glavni junak pokušava da ponovo izmisli svoj svet – svoj Mediteran – otežan uspomenama i teretom proživljenog, odbačenog i osporenog.

Opatija Svetog Vartolomeja može se sa punim pravom smatrati domaćim ekvivalentom dela Zovi me svojim imenom, sa izuzetno atmosferičnom dopunom kroz emocionalno obojene slike nepokorne Atine, zaboravljenih rimskih katakombi, senovitih vila Francuske, maglovitih prizora ovčarsko-kablarskih manastira i Holandije ljudskih sloboda, koje se smenjuju bez predaha, grozničavo. Ovaj roman lirskih pejzaža sa putovanja zapitaće vas o neophodnosti nemira, o (ne)mogućnostima razrešenja, o mestima koja nikada niste pronašli na mapi, a u kojima ste oduvek bili.

Da li u tim novonastalim slojevima stvarnosti ima mesta za sećanja, ili materijala za građenje novog, ne može se sa sigurnošću reći. Fluidna je i promenljiva pozicija naratorovog mentalnog stanja, volje i snage, a još fluidnije se menja ova knjiga o nestajanju i povratku, otkrivajući iznova i sebe i svog tvorca, i bez sumnje, čitaoca.

Iz recenzija sa sajta Delfi

Putujući Mediteranom, pripovedač se pred antičkim ruševinama, zaboravljenim bogovima, umetničkim delima i ličnim uspomenama suočava sa sopstvenim mitovima i osećajem neminovnog gubitka. Autor koristi kombinaciju dijaloga i umetničkih referenci kako bi oslikao emotivna i intelektualna stanja protagonista. Kombinujući autofikciju, filozofsku introspekciju i impresije iz stvarnog i imaginarnog sveta, knjiga istražuje teme prolaznosti, identiteta, sećanja i umetnosti. Roman je napisan u lirskoj prozi, sa fragmentarnim pasažima koji evociraju senzorne impresije.

Iz recenzija sa sajta Korisna knjiga

Roman „Opatija Svetog Vartolomeja“ autora Miloša Perišića je literarno putovanje kroz prostor, vreme i unutrašnje pejzaže jednog pripovedača koji, krstareći Mediteranom, tragom ruševina antičkih civilizacija i zaboravljenih svetilišta, pokušava da oslušne jeku prošlosti i pronađe smisao u savremenom svetu obeleženom gubitkom, fragmentacijom i nestajanjem. Na granici između stvarnog i imaginarnog, autobiografskog i mitskog, Perišić gradi introspektivni roman u kojem se pripovedačeva lična prošlost, umetničke reference i filozofska razmišljanja stapaju u celinu koja podseća na san – istovremeno uzvišen i melankoličan. Opatija iz naslova nije samo konkretno mesto, već i metafora duhovnog utočišta, prostora u kome se susreću umetnost, mit i lična tuga. Roman je pisan lirski intoniranim, atmosferičnim stilom, sa fragmentima nalik dnevničkim zapisima, u kojima svaka slika – bilo da je u pitanju pogled na more, susret sa skulpturom ili unutrašnji dijalog – otvara duboke slojeve značenja. Kroz dijaloge koji podsećaju na dijalog sa samim sobom, ali i na razgovor sa večnim temama umetnosti, identiteta i prolaznosti, autor ispisuje elegiju o izgubljenom jedinstvu čoveka i sveta, o nostalgiji koja nije samo okrenuta prošlosti, već i budućnosti koju ne možemo dokučiti. „Opatija Svetog Vartolomeja“ je roman za čitaoce koji tragaju za književnošću koja ne nudi brze odgovore, već postavlja suštinska pitanja i poziva na kontemplaciju, poput tihih odjeka zvona u sumrak na obali zaboravljenog ostrva.

Tanja Radić, Delfi kutak (grupa na Fejzbuku)

ISBN: 9788681882719

edicija: nePROZAično

broj strana: 317