Rođena je u 1882.  godine, kod Jagodine. Školovala se u Beogradu na Višoj školi, a zatim u Cirihu. Bila je socijalistkinja i jedna od retkih veoma obrazovanih žena tog vremena. Umrla je pod nerazjašnjenim okolnostima 1910. godine.

Tokom života objavila je svega četiri pripovetke u Srpskom književnom glasniku i to tokom  1906. i 1907. godine. Sve radove je potpisivala inicijalima L. M.

Jovan Skerlić je pisao veoma pohvalno o njoj, a o njenoj prozi je pisala i njena savremenica Milica Janković. U ovim pričama autorka se bavi veoma neobičnim temama za to vreme kao što su lezbejstvo, samoubustvo, slobodna ljubav... Likovi u njenoj prozi su najčešće buntovne žene, intelektualke. Koristi izuzetno moderne književne postupke, kao što su automatsko pisanje i fragmentarnost teksta.

Tek krajem XX veka, 1996. godine, njene priče su prikupljene iz časopisa i objavljene u formi knjige. Ponosni smo da smo posle 1996. bili jedini koji smo objavili njena dela.

U Srbiji se od 2017. godine dodeljuje nagrada sa imenom ove autorke, za prozne književne forme sa LGBT tematikom, napisane na srpskom jeziku, u njenu čast.