Svakidašnji ljudi
KADA BI LJUDI VIŠE PUTOVALI,
NE BI BILO TOLIKO RATOVA I NETRPELJIVOSTI
kaže jedan od junaka ove knjige, Jaq Greenspon, 46, iz Litvanije.
Hrvatski autor @tino.dezelic piše o putovanjima i čudesnim događajima po celom svetu, sa prilično neočekivanim osvrtom na Jugoslaviju na kraju, o njenoj sudbini, napisanoj u formi paralelnih monologa dvaju junaka.
Način na koji se autor identifikuje sa raznolikim karakterima i profilima ličnosti, zanimanjima, životnim sudbinama, ,,kupio“ nas je odmah, nema sumnji da će i vas! Svakidašnji ljudi nisu ni malo to: svakidašnji, obični. Naprotiv.
Knjiga je ušla u najuži izbor za nagradu Jože Horvat, koju dodeljuje Hrvatsko društvo pisaca, za putopisnu prozu. Evo obrazloženja žirija – zašto je Tinova knjiga izabrana u šest finalista:
Knjiga originalnog koncepta opisuje susrete s neobičnim i običnim osobama koje autor upoznaje na putovanjima diljem svijeta. Autor iskazuje i svoje viđenje putopisa kao punokrvnog prikaza mjesta i ljudi. Ne robuje ni društvenim ni književnim konvencijama. Upoznaje se s najrazličitijim osobama, koje nerijetko pripadaju i tzv. polusvijetu, i svakom sugovorniku prilazi sa strastvenom znatiželjom te ostvaruje uzbudljivo i zanimljivo štivo.
ISBN: 978-86-81882-40-5
edicija: Intimni vodiči
format: A5
broj strana: 214
Tragovi kočenja
Neverovatna knjiga poezije o dalekim putovanjima, greškama, emotivnim odnosima, iz pera jednog astrofizičara. Lirski narator nas vodi od Čilea do Japana, preko Ikee, liftova i beogradskih ćoškova, a to putovanje je neiscrpljujuće, okrepljujuće, isceljuje sva čula.
Kosmološka poezija pisana modernim jezikom urbane svakodnevice, izabrana među nekoliko najboljih zbirki poezije – po mišljenju žiriju prestižne nagrade Miroslav Antić.
,,Сталевски је најубедљивији у једноставним и атмосферичним сликама, сродне филмским кадровима, као што су: „вече пуцкета као винилˮ (5), „расквашени неон / надзире градˮ (77), „Атлантик је шољица чаја / у руци пијаног бескућникаˮ (16) или „мирис борових иглица / оживљава прасак громаˮ (61). Ипак, каква је спона између љубавног искуства и природе, односно, окружења? Од песме „Анђели малодушностиˮ, која говори о конкретном телесном, еротском искуству, преко „Три узалудна покушајаˮ, где се хоризонт простора збирке отвара и према сфери дигиталног, кроз спомињање друштвених мрежа и апликација за упознавање, опсесија лирског субјекта постепено се мења и страст проузрокована љубавном (не)испуњеношћу сублимише се према свету као чуду. Резултат је да стихови посвећени путовању и дистанцирању од љубави, односно, преображавању ероса, делују далеко аутентичније од оних који представљају упризорење телесности. Између слике померања шнале која покреће таласе плаве косе (31) и тога да треба постати лакши од ваздуха и питати веверице како се навикавају на тишину (107), бирам другу слику. Наравно, неко довољно интерпретативно обазрив рекао би да оба примера нису узајамно искључујућа, већ да су обједињени ширим контекстом и ја не могу да се не сложим, уз понављање да је у Траговима кочења кључан управо пут и тежња да се о њему сведочи у жељеној пуноћи доживљаја, а не плитка потреба за пописом личних несређености.“
Uroš Đurković, kritičar
ISBN: 978-86-81882-35-1
edicija: Poesis
format A5
broj strana: 118
U čekaonicama (istorija ženskih mentalnih poremećaja)
Zašto je važna ova knjiga?
Zbirka od 14 priča raznorodnih ženskih profila: influenserke, profesorke, prosjakinje, ranjene ratnice, studentkinje, žene u staračkom domu… Ceo spektar boja, i bola. Šta reći a da je veće od ovog podnaslova istorija ženskih mentalnih poremećaja? Priču dopunjava i vizual slikarke Biljane Willimon, koja nam je za ovu priliku ustupila svoj rad.
,,Ne može se tačno utvrditi u koga Dragana V. Todoreskov upire svoj prst. U žene koje trpe opresiju i postaju ravnodušne, depresivne i agresivne? Ili u žene, najčešće majke, koje utiru puteve opresiji? Ili u muškarce, proizvođače kvazipatrijarhalnih vrednosti?“
Kristina Stevanović
Ovo je jedna odlična, posebna, intrigantna, tragikomična, jezički slojevita zbirka priča ženskog višeglasja povezanog istom mukom – zbog ovog ili onog skrenuti sa puta, prsnuti, zalutati i s uma sišavši biti i dalje među ljudima, uprkos svemu. Ne znam da li je iko u srpskoj književnosti do sada pisao na osetljive teme ženske depresije, zavisnosti, prostitucije, paranoje, opsesija i histerije, i to ovako da cela knjiga bude na tu temu, al evo, u savremenoj poljskoj prozi pada mi na pamet primer sjajnog romana Natalije Fjedorčuk „Kako da zavoliš tržne centre“ (prevod Milica Markić) o postporođajnoj depresiji. Naravno, u daljini uvek odjekuje „Stakleno zvono“ Silvije Plat, kao koren svih ženskih autoogoljavanja svojih slabosti. A „U čekaonicama“ Dragana V Todoreskov u izdanju „No Rules“je jedna veoma hrabra knjiga, uz koju i smeh zaboli.
Ana Ristović, pesnikinja i prevodilac
,,Junakinje Dragane V. Todoreskov su heroine našeg doba, preosetljive i unezverene vlasnice izgubljenih iluzija, svojevoljno zarobljene u čekaonici za izlečenje i bolji život. Koliko god da ih nelojalni ljubavnici, nepouzdani prijatelji, posesivna porodica i brutalni poslodavci uznemiruju i ugnjetavaju, one ostaju energične i ponosne. (…) Ovaj venac žalosnih, uzbudljivih i vedrih kratkih priča može da se čita kao fragmentarni roman.“
prof. dr Vladislava Gordić Petković
Ne postoji žena sa ovih prostora koja se ne bi pronašla u pripovestima Dragane V. Todoreskov. Ako ne lično ,onda preko majki, baba, prababa… potcenjivanih i potčinjavanih kroz dugu istoriju, a čije sudbine današnje generacije nose u genima.
Sonja Atanasijević, dnevni list Danas
,,Volela bih da pročitam zbirku priča sa komplementarnim podnaslovom – Istorija muških mentalnih poremećaja. Iz muškog pera i vizure, naravno, ali jednako dobro promišljenu i napisanu kao što je to zbirka Dragane V. Todoreskov. Jer dogod se njihove muke objašnjavaju jedino kao „On, znate, pije…“ ili „On je ostao veliki dečak“ – nikome neće biti bolje. Ni u životu ni u književnosti.“
Mirjana Đurđević
Dok pljesnemo dlanom o dlan u naš život ući će junakinje prve zbirke priča Dragane V. Todoreskov. Polako ćemo se upustiti u njihove probleme, poremećaje, crnohumorne situacije. Nateraće nas i da pogledamo poneko filmsko ostvarenje, jer ćemo poželeti da osećamo tačno ono što one osećaju ili vide. Istančanim stilom Dragana V. Todoreskov nateraće nas da se zamislimo koliko smo mi one i koliko je na nama da ih prepoznamo kako u sebi tako i u drugima.
Gorica Radmilović
Ova knjiga je pre ciklus novela nego zbirka priča, jer ih povezuje zajednički fenomen – neka vrsta iskustva koje je žensko ali i egzistencijalno: uznemirenost, usamljenost, neshvaćenost, težnja ka vlastitoj sreći, spokoju (…) atipičan ukrštaj, miks melodramskog, komičnog, naturalističkog.
Saša Ćirić, emisija Gutenbergov odgovor (Radio Beograd)
Iz komentara čitalaca
Kakva zbirka priča!!! Čita se za dva dana, ne može da se ispusti iz ruku…Ove „ženske“ priče (razgovori, one nam se sve vreme obraćaju kao jedinoj pravoj prijateljici) su red smeha, red plakanja..Kao i u stvarnom životu. Velika preporuka od mene!!!
Tanja Radić, sa sajta Delfi knjižara
Vrlo zanimljivo štivo, interesantno, lagano za čitanje, a opet tera na razmišljanje.
Maja, sa sajta Delfi knjižara
Još medijskog materijala
Blog post o knjizi pročitajte ovde.
Prikaz knjige iz pera prof. dr Vladislave Gordić Petković pročitajte ovde
Snimak promocije u kafe knjižari Štrik pogledajte ovde.
Gostovanje u TV emisiji Vavilon pogledajte ovde.
Prilog u crnogorskoj Pobjedi pročitajte ovde.
Prikaz knjige Vesne Šejić pročitajte ovde.
ISBN: 978-86-81882-27-6
edicija: nePROZAično
format: A5
broj strana: 190