Zvezde izbliza

,,Subotom uveče je posebna atmosfera u baru Eden. Svi smo uzbuđeni jer je školska nedelja završena, jer se sutra spava, ali pre svega jer je večeras subota, a subotom svako ima nešto što može da dâ ostalima. Dobro nam je, ovde unutra. Udišemo oblačiće dima, psujemo udarajući o stakla arkada kada nas neptrijateljski vojnik nanišani i raznese nam glavu, ili kada sjajna lopta flipera sklizne udesno ili ulevo u one proklete rupe, iako nisi ništa pogrešio. Dešava se, takođe, da fliper počne da škripi jako jer je neko dobio 100 000 poena i pobedio partiju, pa svi hrle da vide: često je Džeri taj koji igra, i čim vidi da je okružen nama tako radoznalima, kaže „Odjebite, postavljam rekord”, i nastavlja da prčka tako, s okruglim stomakom naslonjenim na kraj flipera i stopalima ukrštenim na pedalama.’’

Knjiga kratkih priča nagrađenog švajcarskog autora iz Tesina, jedinog italijanskog kantona ove zemlje, Masima Đecija, pruža nam uvid u jedan svakodnevni, grozničavi svet Lugana i drugih mesta, ispisan svežim jezikom, često u slengu, ali opet narativno dovoljno književnoumetnički uobličeno. Zvezde su blizu, dovoljno blizu iz perspektive ove proze, i autor nam garantuje to putovanje, baš u duhu švajcarskog (alpskog?!) Mediterana.

prevele sa italijanskog jezika: Milena Ilić Mladenović, Sofija Živković

edicija: Enklava

broj strana: 127