Kako napisati ljubavni roman / O piscima i pisanju
Nastavak knjige Kako napisati pomodni roman / Kako napisati lažni putopis engleskog pomorskog kapetana iz 19. veka Frederika Marijata. Neverovatno
Kako napisati pomodni roman / Kako napisati lažni putopi
e-knjiga dostupna na https://www.novinarnica.net/knjige/2165/kako-napisati-pomodni-roman-kako-napisati-lazni-putopis
Izuzetno zabavno i duhovito, kratko, jezgrovito, u dijaloškoj formi.
Engleski pisac i moreplovac Frederik Marijat satirično opisuje kako napisati roman koji će lako rasprodati tiraž, a u nastavku slede i uputstva kako napisati putopis ne pomičući se iz svoje fotelje!
Iako dela pisana sredinom 19. veka, vrlo su aktuelna i sada, što zbog pomodnih romana koji se pišu i dan-danas, što zbog ere fotomontaže i ‘‘lažiranja’’ egzotike… Marijatova britka zapažanja provučena kroz replike junaka, a natopljena humorom, u oba ova dela svedoče nam o univerzalnim ljudskim boljkama i težnjama.
Ovo je prvi prevod ovih Marijatovih kratkih dijaloških zapisa na našem jezičkom podneblju, a predstavljaju isečke iz većeg proznog dela pod nazivom Olla podrida iz 1840. godine.
Prevod sa engleskog: Vladimir Živanović
Edicija: Na stranputici
ISBN: -978-86-902369-4-7
Format: B6
Broj strana: 61
Karapazar i druge dorćolske priče
Prva tematska knjiga pričao Dorćolu, od 10 različitih autorskih glasova, obogaćena odličnim foto-materijalom.
O ovom kraju Beograda pišu, svako na svoj način i u svom interpretativnom tonu: Mihajilo Vitezović, Bojana Nikoletić, Miroslav Stamenković, Tamara Babić, Emira Larson, Maja Belegišanin, Ladislav Varga, Živojin Ivković, Dijana Smajlagić i Ratko Gajger.
,,Svaki deo grada zaslužuje svoju knjigu. Na hiljade različitih priča kojima smo možda koračali. Ova zbirka priča pruža tačno to: tanano prelamanje svetla u izlogu omiljene prodavnice u kraju, tuđu uspomenu koja je možda tvoja. Svako ko živi u bilo kom delu bilo kog grada zaslužuje knjigu o jutru sa prozora“,
Ana Marija Grbić
ISBN 978-86-902369-1-6
Edicija: nePROZAično
e-knjiga dostupna na: https://www.novinarnica.net/knjiga/2160/karapazar-i-druge-dorcolske-price
Kula Strahinja
U gradu Dar Al Džihadu, u državi Serf-Vilajeti, davne 1839. godine osnovana je ustanova za obrazovanje profesionalnih okultista.
Osnivač i vlasnik liceja bila je habzburška (austrijska) podanica Madam fon Kronštat, čiji su datumi rođenja i smrti do danas nepoznati.
Pripada saksonskoj nacionalnoj manjini koja je u vreme habzburške dominacije nad Transilvanijom predstavljala vladajuću kastu.
Završila je najprestižniji okultni univerzitet u Kluž-Napoki, ali se na neobjašnjiv način obrela u Osmanskom carstvu nedugo posle sticanja diplome…
Njena vladavina nad vešticama i volšebnicima Beogradskog pašaluka (kasnije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije) trajala je do 1934.
I pored mnogih nepoznanica, ona će ostati upamćena kao osnivač prve mešovite žensko-muške obrazovne institucije na Balkanu.
Misteriozna madam fon Kronštat je već 1866. godine Licej preimenovala u Visoku akademiju za veštičarsko-volšebničke delatnosti. Međutim, ona je tom prilikom na prosvetiteljsko-apsolutistički način upravljala paradržavnom tvorevinom koja se u tajnim arhivama srpske žandarmerije spominjala kao Okultičeskij sojuz Serbii ili prevedeno na savremeni jezik, Okultni savez Srbije…
Kula Strahinja je svakako oponent kuli Nebojša!
ISBN: 9788681882092
Edicija: nePROZAično
Format: A5
Broj strana: 158
Luzergrad uživo
Dugo čekani roman u kratkim pričama Nenada Barakovića, autora Besparačkih priča!
Ovog puta u širem obimu, detaljnija, i svakako ne manje suluda, ispovest o Luzergradu i Luzegrađanima.
Gospodin Baraković je ravničarska bejzbol palica. Njegov stil je furiozan, on zasigurno piše brže nego što govori i to jako godi. Nenadu ne treba ništa oduzimati a sam će nam dodati kada za to bude vremena. Pitko, čitko, a ni malo plitko….hvala.
Dule Nedeljković
Baš kao i Kokošgrad legendarnog Džona Kupera Klarka i Barakovićev Luzergrad je polumitsko mesto gde se sreću genijalci i marginalci, uz škripu kočnica i gitarskih distorzija, u prozi koja u sebi ima dovoljno života, maligana i rokenrola za jedno jako, mamurno čitanje.
Dejan Stojiljković
Knjiga Nenada Barakovića nepredvidiv je rollercoaster kroz postapokaliptični Luzergrad, začinjen medmeksovskim likovima koji pokušavaju u životu na marginama naći ljepotu i smisao što nas bolno podsjeća na tranzicijsku stvarnost regije i regiona. Jezično začinjen nepredvidivim i originalnim metaforama s bezbroj referenci iz pop i rok kulture ovo djelo predstavlja reprezentativni dokaz otpora zdravog mozga. Ne, ne čini vam se, poručuje Baraković, živimo stvarno karikaturalnu stvarnost, a budući smo odavno prešli preko ruba zdravog razuma, hajmo se barem dobro zabaviti.
Mile Kekin
Kada sam počeo da čitam Barinu knjigu pomislio sam da se navukao na pejotl ali sam sa svakom stranicom sve više video kako oslobađa od okova svoje unutrašnje biće, zver i pušta je da divlja nepoznatim literalnim prostranstvima. Kreativno. Maštovito. Čist rokenrol!
Darko Mitrović
Luzergrad i Džoni, kako ih ne zavoleti? U vrtlogu kratkih priča pronaći ćemo sebe, sve želje, sav mrak grada… Pratićemo trag rokenrola, učićemo…
Besparačke priče su idealan uvod u još dublju satiričnu sagu, a ja očekujem i roman.
Preporuka za one koji vole da misle svojom glavom.
Vladimir Martić, Goodreads kritika
ISBN: 978-86-81882-33-7
edicija: nePROZAično
format: A5
broj strana: 141
Mali pojmovnik Beograda s početka XXI veka
e-knjiga dostupna na: https://www.novinarnica.net/knjiga/2159/mali-pojmovnik-beograda-s-pocetka-xxi-veka
Na prepoznatljivo lucidan način, Goran Novaković beleži preko 40 pojmova o savremenom Beogradu, a ovaj pojmovnik se stalno dopunjava uspomoć čitalaca i prijatelja. Učestvujte u stvaranju nove, dopunjene verzije ove knjige! Možete pisati i autoru na email: o-beogradu@goxilla.net
,,Ovaj nedovršeni rečnik pojmova od kojih su neki specifično beogradski, a neki, naprosto, gradski, ostvaren je iz jedne bočne pozicije autora kome je prošlost Beograda dom, a njegova
sadašnjost tek povremeno prebivalište. Gledajući ga iskosa, on se ponekad zaustavlja na šarmantnim klišeima, a nekad prodorno vidi osobine koje se mute pred očima onih kojima su suviše blizu. To je i spomenik beogradskom dijalogu, razgovoru koji ne prestaje, koji stalno traži svoj nastavak, nesavršen i nedovršiv.“ msr Irena Plaović
edicija: Intimni vodiči
ISBN 978-86-902369-0-9
Maternji jezik (mala noćna igra)
Volšebno-akciona priča o potrazi za posebnom knjigom u noćnim satima.
Beogradski magijski realizam, o raznolikim junacima koji odolevaju magiji i konfuziji o pojmu maternjeg jezika.
Edicija: nePROZAično
ISBN: 978-86-81882-05-4
Moj Lisabon
Kritičko izdanje Pesoinog vodiča kroz Lisabon!
Ovu neveliku knjigu, sa podnaslovom “šta bi putnik trebalo da vidi“, najpoznatiji portugalski pisac pisao je na engleskom jeziku, a ovo izdanje donosi i prevodiočeve istraživačke komentare o mestima, pojavama, štampi koja se pominje a od kojih neka više ne izlazi, gde možemo pratiti promene koje je Lisabon pretrpeo od godine nastanka ove knjige (1925) do sada.
Poznata nam je svima Knjiga nespokoja, Pesoina flanersko-kontemplativna proza o Lisabonu, no ovaj vodič ujedno je i zgodan priručnik za putovanje i artefakt potpisan velikim umetnikom, pa se njegova vrednost meri na više načina.
Prevod sa engleskog: Vladimir Živanović
ISBN: 978-86-8182-01-6
Edicija: Intimni vodiči
Niz pukotina
Jedan izuzetan roman mlađeg autora Nikole Radića, filmskog kritičara, muzičara, dopisnika francuskih medija. Brza moderna proza, u ritmu koračanja po ulicama!
Roman u kratkim rezovima, kako ga je nazvao Nikola Oravec.
Tridesetogodišnjak se vraća u Beograd iz Liona, dok se šeta gradom koji se u međuvremenu pretvorio u ružnogradilište – do neprepoznavanja, njegova poznanica Marta, istraživačka novinarka, ukazuje mu na falsifikatora umetničkih slika, izvesnog Isakova. Isakov tvrdi da je falsifikovao na desetine slike, koje su izložene u svetskim muzejima. Roman Niz pukotina predstavlja ujedno i ispovest lažnog slikara. Da li su sva ta platna zaista falsifikovana, i pohranjena u jednoj podunavskoj varoši, ostaje na čitaocima da saznaju.
Iz Goodreads kritika
Uroš Đurković:
Prisustvo pukotina je često skrajnuto od opšteg pogleda, gurnuto pod tepih, tako da se gotovo samo svodi na remetilaštvo, odstupanje od željenog stanja. Malo ko će se dosetiti da pukotine često i povezuju. Od džikljanja korova, preko prilike za špijuniranje, do sastajališta mrava, pukotine su ne samo procepi u sceni, već i male pozornice za sebe. Gde ima loma, ima, dakle, i drame. A i lepote. Dovoljno je setiti se japanske kincugi grančarije, čija se estetika temelji na tragovima nastalim od pukotina.
Otuda nije slučajno da za pukotine ima mesta i u književnosti i to upravo u svojstvu susreta. Niz u naslovu dela bi, stoga, upućivao na kolekciju, odnosno, poziv na spajanje raspuknutosti. Ipak, iako preovlađujuća, fragmentarnost ipak uspeva da se donekle odupre entropiji. Ali u tom „donekle” klijaju mogućnosti za značajan književni napredak, budući da se „Niz pukotina” nalazi na izazovnoj sredokraći između komunikativnosti i nagoveštenosti poetskog radikalizma. Odišući atmosferom naizgled nonšalantnog, niskobudžetnog indie-filma, roman Nikole Radića u svojim najboljim momentima pitoreskno oslikava beogradsku topografiju i pažljivim jezikom pokazuje domete savremene neautentičnosti, upakovane u različite prakse snalaženja. I to ne samo u kontekstu priče o originalnosti falsifikata, koja ima značajno mesto u knjizi, već i u odnosu na generacijsko prepoznavanje. Deluje da je preovlađujući impuls onih koji su rođeni krajem osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka upravo snalaženje u novonastalim situacijama. Danas su mlađi ljudi sporedni igrači, čak i kada se čini da imaju glavne uloge.
S tim u vezi, ostavljen je i nezanemarljiv prostor za razvijanje likova, koji onoliko koliko obećavaju toliko se i rasipaju. Potrebna je posebna pažnja da bi se fiksirali odnosi i linije likova, uprkos očitoj brizi da dijalozi budu što življi i pristupačniji. Štaviše, verujem da bi ovde, kao i u mnogim slučajevima, odlično funkcionisala formula „less is more”. Shodno tome, vidim zapravo dva moguća i uzajamno isključujuća usmerenja za dalje pisanje Nikola Radića. Prvo bi podrazumevalo da se narativno jezgro ojača, dinamizuje, da postoji usredsređenost na dominantan pripovedni tok; dok bi drugo, sasvim suprotno, predstavljalo potpuno odustajanje od priče i prelazak u tekstocentričnu razbokorenost. Uveren sam da bi, u ovom slučaju, nedostatak kompromisa doneo korist svima, pogotovo imajući u vidu autorov pesnički talenat. Jer, pre i posle svega, Radić je najubedljiviji kada piše o usputnostima, periferiji, prostoru:
„Nozdrva nadraženih od luka i sa vrelim ostacima čaja na jeziku, okružen masivnim nameštajem i hrpom drangulija, osetio sam, možda i prvi put od povratka u Beograd, da
prostor na mene spušta svoje vunaste šake.” (53)
Uprkos mogućnostima za usavršavanje, „Niz pukotina” je prozni prvenac koji ne treba da bude prespavan. Niz pukotina – iz pukotina.
Momčilo Žunić:
Iako je autorski naum da glavna fabulativna ponornica, ali i njeni rukavci, pojedini motivacijski postupci ili bekgraund junaka kopne u nedovršenost i(li) nedovoljnu rasvetljenost – ne vika li se zato roman „Nizom pukotina“ – i da je to donekle korelat kako opšteg društvenog ćorsokaka, tako onog ličnog u kome se zatekao protagonista, ipak deluje da je neuralgična tačka što se uglavnom sve razlistava i gubi kroz to, a valjalo je pružiti dovoljnu meru zaokruženosti u nezaokruženosti. [Svestan sam da je lakše to reći, nego uraditi!]
Putevi dotle mogu biti raznoliki. Podrazumevaju ili da se pojačaju određeni već prisutni aspekti: voleo bih, recimo, da satirični momenti odsecaju glavu, umesto fijuka koji demonstriraju ili da je centralna tema o falsifikatima i Isakovu obogaćenija još dalekosežnijim refleksivno-esejizirajućim uvidima o problematici (potka ostaje zanimljiva na novin(ar)ski način, kao poziv na dalje istraživanje, a s tim u vezi je i razlog zašto pripovedača Marta šalje falsifikatoru morala da bude utegnutija) ili, primerice, daljim razlivanjem motiva falsifikata prema svim segmentima priče [Banalno uprošćeno: recimo da svi žive/živimo falsifikate od života] ili da se jednostavno rašrafilo u nepovratnom kompozicijsko-jezičkom eksperimentu pa u koji već podzemni zid u tunelu da se udari…
Ne kvari mi, stoga, sreću što je sve ostavljeno raspertlanim, jer roman je i dovoljno pitak i stilski ujednačen, već što, kao tek jednu od mogućnosti, iza toga ne naslućujem haos raspertlanosti, rupčagu [mraka] nakon niza pukotina ili barem pojedinačne ugrize daleko preko praga izdržljivosti koji će, svi đuture, od pripovedača načiniti otpadnika – mislio sam sve vreme da će se nešto više uraditi sa motivom nevešto naslikane slike iz garsonjere – te da bi se niz iz realistične matrice (društvene devastacije) mogao prevesti u metafizičku bulu. A kada se iz takve dimenzije iskoči natrag u (post)tranzitivnu divljinu sve je nepovratno drugačije, pa se tada o neupertlavanju više ni ne razmišlja.
ISBN: 978-86-81882-20-7
Edicija: nePROZAično
broj strana: 135