Roman koji će vam, bez ikakve sumnje, uzdrmati ideju domaće savremene proze.
Neobičnog podnaslova, i ne bezrazložnog, koji se odvija u više paralelnih realnosti, ponovo ne propustivši kriminalističke elemente, na mahove apsurdne obrte, frustrirajuće situacije, nalik na košmar…
Otključala je telefon i otvorila poruku. Broj joj je bio nepoznat. Velikim belim slovima pisalo je: „ANA, MORATE MI VEROVATI. STVARI NISU ONAKVE KAKVE VAM SE ČINE. JASMINA“. ’Ajde! Nisu kakve mi se čine? A kakve jesu? Mislim, potpuno normalan dan, svi nestanu, ovi se izbodu nekim nožekanjama, šrafcigerima, napolju je magla kao u najgrđem horor filmu, hladno je k’o u grobu, vreme ide malo napred, malo nazad i nema jebenog signala. Istipkala je 194 i pritisnula ikonu slušalice. Ništa se nije desilo. Šta je sad ovo? Zašto se ne javljaju?
broj strana: 114
edicija: nePROZAično
