Godišnja doba
Knjigu pjesama „Godišnja doba” možemo čitati kao dnevnik svakodnevog. I upravo to uobičajeno, gotovo rutinsko, što iskrsava pred nama iz
Hrist, Afrodita i gospodin Pepen
Trebalo bi da stavimo na stranu naše uobičajene načine osećanja i mišljenja, ukoliko želimo da pojmimo izuzetni personalitet naše ženske književnosti, gospođu Rene Vivijen, pisao je Pol Flat, francuski esejista i romansijer na početku veoma pohvalnog eseja o delu ove književnice engleskog porekla i naturalizovane Francuskinje.
Rene Vivijen rođena je 1905. kao Polin Meri Tarn, u Londonu. Otac joj je bio Englez, majka Amerikanka, međutim, ona je pisala isključivo na francuskom jeziku, doživljavajući ga kao jezik slobode. Rene je bila neka vrsta ženskog pandana Oskaru Vajldu, ne samo po tome što su oboje iz Britanije pronašli utočište u Parizu, već i po tematici i načinu života. Prevodila je Sapfinu poeziju sa grčkog, putovala po Evropi, Americi i Bliskom istoku, Kini i drugde. Pisala je i poeziju. U ovoj knjizi sakupljena je sva njena proza i prvi put objavljena na našem jeziku.
Istačanog osećaja za lirske detalje, njena proza obiluje izuzetno raskošnim pesničkim slikama, a raspon tema je od eseja o grčkim pesnikinjama, pre svega Sapfe, preko satiričkih priča o Hristu – koje nesumnjivo podsećaju na Bulgakovljeve delove o Jošui i Pilatu, do pripovesti o ženama koje su svaka na svoj način bile slobodne i dramskih poema.
priredio i preveo sa francuskog jezika: Dejan Acović
edicija: na stranputici
broj strana: 165
Ako pređeš reku
Nagrađeni roman belgijske autorke iz Brisela, Ženevjev Dama, otkriva nam čudesan svet preko obale. Za njegovo vrhunsko tkanje dobio je najprestižniju belgijsku nagradu Prix Victor Rosse, koja je neka vrsta pandana francuskom Gonkuru.
„AKO PREĐEŠ REKU, ako pređeš reku, rekao je otac, više nikad nećeš kročiti u ovu kuću. Ako odeš na drugu stranu, pazi se, ako odeš na drugu stranu.“ Mali sam bio kada mi je ovo prvi put rekao. Bio sam do pola njegove ruke, dotle sam dosezao, opet propinjući se na prste da porastem, samo da se malo primaknem braći koja su bila za glavu viša od oca, kad klekne. Mali sam bio, ali se sećam. Gledao je negde tamo, kao da brdo i šuma u daljini ne postoje, kao da su ruševine spaljenih kuća tu zbog vrana, kao da ništa nije važno, ništa, kao da njegov pogled prolazi kroz sve.’’
Zašto je važno ne preći na drugu stranu? Ova proza uranja u mit o identitetu, prijateljstvu, (ne)važnosti zabrana. Raskrinkati misteriju druge obale, univerzalno je pitanje, a ovde, dodatno, osenčeno porodičnom pričom.
preveo sa francuskog jezika: Dejan Acović
edicija: Enklava
broj strana: 94
Bezimeni
Roman koji će vam, bez ikakve sumnje, uzdrmati ideju domaće savremene proze.
Neobičnog podnaslova, i ne bezrazložnog, koji se odvija u više paralelnih realnosti, ponovo ne propustivši kriminalističke elemente, na mahove apsurdne obrte, frustrirajuće situacije, nalik na košmar…
Otključala je telefon i otvorila poruku. Broj joj je bio nepoznat. Velikim belim slovima pisalo je: „ANA, MORATE MI VEROVATI. STVARI NISU ONAKVE KAKVE VAM SE ČINE. JASMINA“. ’Ajde! Nisu kakve mi se čine? A kakve jesu? Mislim, potpuno normalan dan, svi nestanu, ovi se izbodu nekim nožekanjama, šrafcigerima, napolju je magla kao u najgrđem horor filmu, hladno je k’o u grobu, vreme ide malo napred, malo nazad i nema jebenog signala. Istipkala je 194 i pritisnula ikonu slušalice. Ništa se nije desilo. Šta je sad ovo? Zašto se ne javljaju?
broj strana: 114
edicija: nePROZAično
Rejkjavik
Roman sa neodoljivim soundtrakom, sa neočekivanim završetkom lirske povesti o muškarcu i ženi koji maštaju. O čemu? To svakako nije Rejkjavik kako bi se moglo pomisliti.
Edicija: Intimni vodiči
Broj strana: 189
Sunce nas produbilo
Ovaj lirski roman smešten je na periferiju grada, na mesto gde je sunčev zrak oštriji.
Sa blagom socijalnom notom, ova poetska proza uči nas ulicama koje možda ne bi bile u prvom planu na mapama grada i koje nam pripovedaju ljubavne i druge nemire, ali najviše produbljivanje svetlošću.
Vidikovac, jedna oštrina, zasečenost mesta i vremena, nečujni huk vetra koji zaseca dah, i ide pravo u zemlju. Mesto u kom se vrlo jasno oseća izraz sopstvenog tela, bodljikavosti, ženske i majčinske, kao sekirom, izražene slutnje. Pušten u raku, ili još bolje rečeno, u Rakovicu vremena, da se kako ume snalazi, da se nežnim padobranom života i smrti, u taj isti otvor zemlje, kako ume spusti.
ISBN: 978-86-81882-31-3
edicija: nePROZAično
format: A5
broj strana: 120
U čekaonicama (istorija ženskih mentalnih poremećaja)
Zašto je važna ova knjiga?
Zbirka od 14 priča raznorodnih ženskih profila: influenserke, profesorke, prosjakinje, ranjene ratnice, studentkinje, žene u staračkom domu… Ceo spektar boja, i bola. Šta reći a da je veće od ovog podnaslova istorija ženskih mentalnih poremećaja? Priču dopunjava i vizual slikarke Biljane Willimon, koja nam je za ovu priliku ustupila svoj rad. Nagrađena je nagradom Stevan Sremac za najbolju proznu knjigu na srpskom jeziku u 2023. godini.
Komentar jedne novosadske čitateljke iz grupe Delfi kutak posebno nas je obradovao:
,,Ne može se tačno utvrditi u koga Dragana V. Todoreskov upire svoj prst. U žene koje trpe opresiju i postaju ravnodušne, depresivne i agresivne? Ili u žene, najčešće majke, koje utiru puteve opresiji? Ili u muškarce, proizvođače kvazipatrijarhalnih vrednosti?“
Kristina Stevanović
Ovo je jedna odlična, posebna, intrigantna, tragikomična, jezički slojevita zbirka priča ženskog višeglasja povezanog istom mukom – zbog ovog ili onog skrenuti sa puta, prsnuti, zalutati i s uma sišavši biti i dalje među ljudima, uprkos svemu. Ne znam da li je iko u srpskoj književnosti do sada pisao na osetljive teme ženske depresije, zavisnosti, prostitucije, paranoje, opsesija i histerije, i to ovako da cela knjiga bude na tu temu, al evo, u savremenoj poljskoj prozi pada mi na pamet primer sjajnog romana Natalije Fjedorčuk „Kako da zavoliš tržne centre“ (prevod Milica Markić) o postporođajnoj depresiji. Naravno, u daljini uvek odjekuje „Stakleno zvono“ Silvije Plat, kao koren svih ženskih autoogoljavanja svojih slabosti. A „U čekaonicama“ Dragana V Todoreskov u izdanju „No Rules“je jedna veoma hrabra knjiga, uz koju i smeh zaboli.
Ana Ristović, pesnikinja i prevodilac
,,Junakinje Dragane V. Todoreskov su heroine našeg doba, preosetljive i unezverene vlasnice izgubljenih iluzija, svojevoljno zarobljene u čekaonici za izlečenje i bolji život. Koliko god da ih nelojalni ljubavnici, nepouzdani prijatelji, posesivna porodica i brutalni poslodavci uznemiruju i ugnjetavaju, one ostaju energične i ponosne. (…) Ovaj venac žalosnih, uzbudljivih i vedrih kratkih priča može da se čita kao fragmentarni roman.“
prof. dr Vladislava Gordić Petković
Ne postoji žena sa ovih prostora koja se ne bi pronašla u pripovestima Dragane V. Todoreskov. Ako ne lično ,onda preko majki, baba, prababa… potcenjivanih i potčinjavanih kroz dugu istoriju, a čije sudbine današnje generacije nose u genima.
Sonja Atanasijević, književnica, dnevni list Danas
,,Volela bih da pročitam zbirku priča sa komplementarnim podnaslovom – Istorija muških mentalnih poremećaja. Iz muškog pera i vizure, naravno, ali jednako dobro promišljenu i napisanu kao što je to zbirka Dragane V. Todoreskov. Jer dogod se njihove muke objašnjavaju jedino kao „On, znate, pije…“ ili „On je ostao veliki dečak“ – nikome neće biti bolje. Ni u životu ni u književnosti.“
Mirjana Đurđević, književnica
Dok pljesnemo dlanom o dlan u naš život ući će junakinje prve zbirke priča Dragane V. Todoreskov. Polako ćemo se upustiti u njihove probleme, poremećaje, crnohumorne situacije. Nateraće nas i da pogledamo poneko filmsko ostvarenje, jer ćemo poželeti da osećamo tačno ono što one osećaju ili vide. Istančanim stilom Dragana V. Todoreskov nateraće nas da se zamislimo koliko smo mi one i koliko je na nama da ih prepoznamo kako u sebi tako i u drugima.
Gorica Radmilović, doktorantkinja književnosti
Ova knjiga je pre ciklus novela nego zbirka priča, jer ih povezuje zajednički fenomen – neka vrsta iskustva koje je žensko ali i egzistencijalno: uznemirenost, usamljenost, neshvaćenost, težnja ka vlastitoj sreći, spokoju (…) atipičan ukrštaj, miks melodramskog, komičnog, naturalističkog.
Saša Ćirić, emisija Gutenbergov odgovor (Radio Beograd)
Još komentara čitalaca
Kakva zbirka priča!!! Čita se za dva dana, ne može da se ispusti iz ruku…Ove „ženske“ priče (razgovori, one nam se sve vreme obraćaju kao jedinoj pravoj prijateljici) su red smeha, red plakanja..Kao i u stvarnom životu. Velika preporuka od mene!!!
Tanja Radić, iz tima Delfi knjižara
Još medijskog materijala
Blog post o knjizi pročitajte ovde.
Prikaz knjige iz pera prof. dr Vladislave Gordić Petković pročitajte ovde
Snimak promocije u kafe knjižari Štrik pogledajte ovde.
Gostovanje u TV emisiji Vavilon pogledajte ovde.
Prilog u crnogorskoj Pobjedi pročitajte ovde.
Prikaz knjige Vesne Šejić pročitajte ovde.
ISBN: 978-86-81882-27-6
edicija: nePROZAično
format: A5
broj strana: 190